Спуж (Spuž)
Спуж је градско насеље у општини Даниловград, у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 1529 становника (према попису из 1991. било је 1326 становника).
Средњовјековни град Спуж помиње се у једној повељи из 1378. године, као важно свједочанство фортификацијске архитектуре, надграђене и обновљене за вријеме турског паше Ходавердија Махмутбеговића с почетка 18. вијека. Из средњег вијека сачувани су фрагменти живописа из цркве Светих Врачева из Слатине и подаци о подизању храма Светог Арханђела Михаила у Ждребаонику, за коју руски научник Јегор Коваљевски свједочи да је њу први пут подигао српски краљ Свети Стефан и да се ово може утврдити доказима, који се налазе у Морачком манастиру. У Ждребаонику се од 1856. године чувају мошти Светог Арсенија Сремца, архиепископа српског.
Овде се налази Железничка станица Спуж.
У насељу Спуж живи 1096 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,2 година (34,2 код мушкараца и 34,2 код жена). У насељу има 414 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,69.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
Средњовјековни град Спуж помиње се у једној повељи из 1378. године, као важно свједочанство фортификацијске архитектуре, надграђене и обновљене за вријеме турског паше Ходавердија Махмутбеговића с почетка 18. вијека. Из средњег вијека сачувани су фрагменти живописа из цркве Светих Врачева из Слатине и подаци о подизању храма Светог Арханђела Михаила у Ждребаонику, за коју руски научник Јегор Коваљевски свједочи да је њу први пут подигао српски краљ Свети Стефан и да се ово може утврдити доказима, који се налазе у Морачком манастиру. У Ждребаонику се од 1856. године чувају мошти Светог Арсенија Сремца, архиепископа српског.
Овде се налази Железничка станица Спуж.
У насељу Спуж живи 1096 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,2 година (34,2 код мушкараца и 34,2 код жена). У насељу има 414 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,69.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
Географска карта - Спуж (Spuž)
Географска карта
Земља (геополитика) - Црна Гора
 |
 |
| Застава Црне Горе | |
Током Раног средњег вијека, три српске кнежевине постојале су на простору данашње Црне Горе: Дукља, Травунија и Рашка. Године 1042. архонт Стефан Војислав водио је побуну која је довела до независности Дукље од Византијског царства и успостављања династије Војислављевић. Након двовјековне владавине Немањића, у четрнаестом и петнаестом вијеку дошло је до стварања Кнежевине Зете којом су владале династије Балшић (1356-1421) и Црнојевић (1431-1498) за чије вријеме први пут се користи садашњи назив. Након пада под османском влашћу, Црна Гора је повратила дефакто независност 1697. године под влашћу династије Петровић Његош као теократска држава прије него што је постала секуларна књажевина 1852. Де јуре независност је стекла од стране Великих сила на Берлинском конгресу 1878. након Црногорско-турског рата. Године 1910. постала је краљевина. Након Првог свјетског рата, постала је дио Југославије. Након распада Југославије, републике Србија и Црна Гора су заједно прогласиле федерацију. Након референдума о независности одржаном у мају 2006, Црна Гора је повратила независност и заједница се мирним путем расформирала. На парламентарним изборима у августу 2020, по први пут у својој историји, Црна Гора је демократски смијенила власт. Тиме, тридесетогодишња владавина Мила Ђукановића и странке на чијем је челу је окончана.
Валута / Језик
| ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
|---|---|---|---|
| EUR | Евро (Euro) | € | 2 |
| ISO | Језик |
|---|---|
| SQ | Албански језик (Albanian language) |
| BS | Бошњачки језик (Bosnian language) |
| HU | Мађарски језик (Hungarian language) |
| SR | Српски језик (Serbian language) |
| HR | Хрватски језик (Croatian language) |